Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES)[1] iz Ljubljane, redovno prati i analizira događaje na Bliskom istoku, Balkanu i širom sveta. IFIMES ekskluzivno objavljuje autorski tekst Bogoljuba J. Karića, istaknutog filantropa, vizionara i inspiratora, koji predstavlja razvojnu viziju Srbije zasnovanu na stvaranju širokog društvenog fronta koji prevazilazi podele i okuplja građane, privredu, nauku i mlade oko zajedničkog cilja – boljeg, sigurnijeg i prosperitetnijeg života. Poseban naglasak stavljen je na ulaganje u znanje, studentsku populaciju, razvoj inovacija, regionalnu saradnju i vođenje uravnotežene međunarodne politike kroz povezivanje Srbije sa Istokom i Zapadom, u interesu ekonomskog razvoja, stabilnosti i novih razvojnih prilika. Članak pod naslovom „Vreme je za sveobuhvatni front razvoja: Srbija između znanja, mladosti i globalnih partnerstava“ otvara nove dimenzije razumevanja savremenog razvoja, društvene odgovornosti i humanizma, prevazilazeći ograničenja trenutnog političkog i društvenog trenutka.
Srbija se danas nalazi pred istorijskim izborom. Kao društvo koje je prošlo kroz velike promene, izazove i iskušenja, moramo pronaći odgovor na najvažnije pitanje našeg vremena: kako stvoriti uslove da svaki građanin živi bolje, sigurnije i dostojanstvenije, a da mladi ljudi svoju budućnost vide u svojoj zemlji.
Moje višedecenijsko iskustvo u poslovnom svetu, na tržištima Evrope, Azije, Bliskog istoka i drugih delova sveta, naučilo me je jednoj jednostavnoj istini: nijedna država ne može napredovati ako ne oslobodi energiju svojih ljudi. Najveći resurs jedne zemlje nisu samo prirodna bogatstva, infrastruktura ili kapital – najveći resurs su ljudi, njihovo znanje, kreativnost, rad i vizija.
Zato verujem da Srbiji danas nije potreban novi krug podela, već sveobuhvatan front razvoja – široki društveni savez svih onih koji žele da grade, stvaraju i otvaraju nove mogućnosti.
Taj front mora okupiti privrednike, naučnike, univerzitete, mlade, studente, stručnjake iz dijaspore, lokalne zajednice i sve građane koji žele modernu i prosperitetnu Srbiju.
Naša najveća obaveza jeste prema mladima. Nijedna politika nema smisla ako mladi ljudi odlaze jer ne vide priliku za sebe. Srbija mora postati zemlja znanja i inovacija, zemlja u kojoj student nije samo broj u sistemu obrazovanja, već budući nosilac razvoja.
Zato smatram da posebnu pažnju moramo posvetiti stvaranju snažnog i dugoročnog modela podrške studentskoj populaciji – kroz stipendije, programe stručnog usavršavanja, povezivanje univerziteta sa privredom i otvaranje prostora za mlade preduzetnike. Ulaganje u mladog čoveka nije trošak – to je najvrednija i najisplativija investicija koju jedna država može da napravi.
Osnivanje Fonda za stipendiranje studenata, koji bi svakom našem studentu obezbedio univerzalnu stipendiju i omogućio jednake šanse za obrazovanje i razvoj, trebalo bi da bude jedan od najvažnijih prioriteta naše razvojne politike. Jer država koja ulaže u svoje mlade ulaže direktno u sopstvenu budućnost.
U tom smislu, smatram važnim i osnivanje Fonda međugeneracijske solidarnosti, po uzoru na razvijene države, kao mehanizma kojim bi se dugoročno ulagalo u porodicu, obrazovanje i razvoj novih generacija.
Sve počinje od porodice. Ukoliko ulažemo u porodicu, to ulaganje nam se višestruko vraća kroz našu decu, potomstvo, mlade ljude i studente – buduće nosioce znanja, razvoja i ukupnog napretka društva.
Društva koja su uspela nisu ona koja su čekala pomoć sa strane, već ona koja su razvila sposobnost da povežu unutrašnje potencijale sa globalnim prilikama.
Srbija ima jedinstvenu poziciju. Ona pripada evropskom prostoru, ali istovremeno ima istorijske, kulturne i ekonomske veze sa različitim delovima sveta. Umesto politike zatvaranja, potrebno nam je vreme otvorenosti, saradnje i pametnog povezivanja.
Naša budućnost nije izbor između Istoka i Zapada. Ona mora biti zasnovana na saradnji sa svim partnerima koji mogu doprineti razvoju, stabilnosti i prosperitetu Srbije. Takav pristup Srbiju pozicionira kroz koncept otvorene strateške autonomije – politike koja podrazumeva očuvanje sopstvenih interesa, uz istovremeno aktivno povezivanje sa različitim globalnim akterima i korišćenje prilika koje donosi savremeni svet.
Srbija pripada evropskom prostoru i zato naše strateško opredeljenje treba da bude usmereno ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Istovremeno, Srbija je deo šireg sveta i ima priliku da razvija partnerstva sa različitim globalnim akterima. Otvorenost prema različitim saradnjama nije suprotnost evropskom putu, već prednost koja nam omogućava da koristimo globalne prilike u interesu naših građana i budućih generacija.
Snažne veze sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Kinom, Rusijom, zemljama Bliskog istoka i drugim međunarodnim partnerima treba posmatrati kroz prizmu ekonomskih interesa građana Srbije – novih radnih mesta, investicija, tehnologija i boljeg životnog standarda.
Posebno smatram važnim da Srbija u novom međunarodnom okruženju dodatno razvija odnose sa administracijom predsednika Donalda Trumpa, kao i sa svim relevantnim globalnim partnerima koji mogu doprineti njenom ekonomskom i tehnološkom razvoju. Srbija treba da kroz međunarodna partnerstva aktivno razvija strateške sektore budućnosti – veštačku inteligenciju, digitalizaciju, energetiku, infrastrukturu, biotehnologiju, odbrambenu industriju i zelene tehnologije.
Srbija treba da iskoristi svoju stratešku poziciju i postane prostor susreta različitih interesa, gde se stvaraju nove razvojne mogućnosti, privlače investicije, podstiču inovacije i dodatno jača njeno međunarodno pozicioniranje.
Naša zemlja mora biti aktivan učesnik velikih globalnih ekonomskih tokova, a ne pasivni posmatrač promena koje drugi oblikuju. Srbija mora prepoznati nove prilike, graditi partnerstva i sopstvenom inicijativom doprinositi procesima koji oblikuju budućnost globalne ekonomije.
Jednako važan pravac jeste regionalna saradnja. Balkan više ne sme biti prostor podela, propuštenih prilika i okretanja prošlosti, već prostor povezivanja, zajedničkog razvoja i novih mogućnosti. Naša budućnost zavisi od sposobnosti da gradimo mostove između Beograda, Sarajeva, Tirane, Zagreba, Podgorice, Skoplja, Prištine i drugih centara regiona. Mnogo je više onoga što nas povezuje nego onoga što nas razdvaja, a verujem da zajednički interesi, ekonomski razvoj i bolja budućnost naših građana treba da budu iznad svih razlika.
Svaki kilometar nove infrastrukture, svaka zajednička investicija, svaki obrazovni ili tehnološki projekat koji povezuje ljude predstavlja pobedu nad prošlošću i ulaganje u budućnost. Region koji sarađuje postaje privlačniji za investitore, sigurniji za svoje građane i perspektivniji prostor za mlade generacije koje u njemu žele da grade svoj život.
Ekonomski razvoj ne može biti odvojen od snažnih institucija, vladavine prava i poverenja građana. Istinski prosperitet ne gradi se samo fabrikama, investicijama i ekonomskim pokazateljima, već i društvom u kojem svaki čovek oseća da postoje pravda, red, sigurnost i jednaka šansa za napredak.
Vreme je da prestanemo da razmišljamo isključivo u okvirima političkih ciklusa i počnemo da stvaramo politike usmerene ka generacijama koje dolaze. Budućnost se ne gradi kratkoročnim interesima, već dugoročnom vizijom i odgovornošću prema društvu.
Srbija mora imati jasnu i dugoročnu viziju razvoja za narednih 20 ili 30 godina – viziju zemlje visokih tehnologija, obrazovanih i kreativnih ljudi, modernih kompanija, snažnih univerziteta i društva koje poštuje rad, znanje i inovacije.
Verujem u Srbiju, jer sam tokom života imao priliku da vidim kako su narodi i države napredovali onda kada su verovali u sopstvene potencijale, ulagali u svoje ljude i uspešno povezivali unutrašnje snage sa prilikama koje pruža svet.
Možda je najbolji primer Norveška – zemlja koja je pre samo nekoliko decenija imala potpuno drugačiju razvojnu poziciju, a danas predstavlja jednu od najrazvijenijih država sveta. Njeno iskustvo pokazuje da se dugoročnim planiranjem, odgovornim upravljanjem resursima, ulaganjem u znanje i ljude može izgraditi društvo visokog standarda i održivog prosperiteta.
Danas nam je potreban zajednički cilj – da izgradimo Srbiju u kojoj mladi ostaju, u kojoj se rađaju nove ideje, stvaraju nove prilike, ulaže u znanje i razvoj, i u kojoj svaki građanin oseća sigurnost i veru u budućnost.
To je front koji nam je potreban – front razvoja, znanja, zajedništva i nade. Front Srbije koja ne ostaje zarobljena u prošlosti, već hrabro, odgovorno i odlučno korača ka budućnosti. Pokretanje širokog nacionalnog dijaloga neophodan preduslov za postizanje društvenog konsenzusa, jačanje političke stabilnosti i efikasnije suočavanje sa izazovima koji stoje pred Srbijom u narednom periodu.
O autoru:
Bogoljub J. Karić, rođen 1954. godine u Peći/Peja, diplomirao je geografiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Zajedno sa porodicom osnovao je kompaniju „Braća Karić“ i tokom više od četiri decenije izgradio globalnu poslovnu imperiju u oblastima telekomunikacija, građevinarstva, finansija, obrazovanja, medija i trgovine. Karić je član Savetodavnog odbora IFIMES, predsednik međunarodnog komiteta „Nikola Tesla“, ekspert UN Programa za održivi razvoj, član UN Global Marketplace-a i programa AI for Good. Pionir kapitalizma u Jugoslaviji i Gorbačovskoj Rusiji, Karić je istovremeno vizionar, graditelj, filantrop i arhitekta novog ekonomskog svetskog poretka.
Članak predstavlja stav autora i ne odražava nužno zvanični stav IFIMES-a.
Ljubljana/Beograd, 29.juni 2026
[1] IFIMES - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni savetodavni status pri Ekonomsko-socijalnom veću ECOSOC/UN, New York, od 2018.godine i izdavač je međunarodne naučne revije „European Perspectives“, link: https://www.europeanperspectives.org/en
