Parlamentarni izbori u Grčkoj 2023: Neizvjesnost kao nikada do sada/Парламентарни избори во Грција 2023: Неизвесност како никогаш досега

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES[1]) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira događanja na Bliskom istoku, Balkanu i po svijetu. Dr. Tomi Dimitrovski je bivši makedonski ambasador u Republici Sloveniji (2014-2018) i bivši generalni konzul u Solunu, Republika Grčka (2007-2014). U svom članku pod naslovom „Parlamentarni izbori u Grčkoj 2023: Neizvjesnost kao nikada do sada/Парламентарни избори во Грција 2023: Неизвесност како никогаш досега“, analizira aktuelna dešavanja u Grčkoj u kontekstu parlamentarnih izbora, koji će se održati 21.maja 2023.godine. Njegov članak objavljujemo u cijelosti.

Dr. Tomi Dimitrovski 

Parlamentarni izbori u Grčkoj 2023:

 

Neizvjesnost kao nikada do sada

 

Grčka, prva zemlja iz regiona članica EU

Grčka je prva zemlja iz regiona, koja je postala članica Evropske unije, od 1981. godine. Članica je šengenske zone od 1992.godine i eurozone od 2001. Grčka je članica NATO-a od 1952. godine.

Sa izlazom na tri mora, Jonsko, Egejsko i Sredozemno more, zemlja zauzima specifičan geostrateški položaj. Sjedinjene Američke Države i Grčka održavaju prijateljske odnose. Ali treba napomenuti da je u Grčkoj većina stanovništva pravoslavne vjere, a odatle i simpatije dijela stanovništva prema pravoslavnoj Rusiji. To ne predstavlja nikakav problem za stratešku orijentaciju zemlje ka EU i NATO-u. Američka mornarica ima svoju pomorsku bazu (u zalivu Souda) na ostrvu Kreta od 1951.godine. Godine 2021. SAD i Grčka potpisale su sporazum, koji dozvoljava američkoj vojsci da koristi još tri vojne baze na egejskoj obali Grčke u Volosu, Litohoru i Alexandroupolu.

Aktualni ključni igrači u grčkoj politici

Sadašnju grčku vladu predvodi premijer Kyriakos Mitsotakis, koji je također predsjednik Nove demokratije, (od 2016.), najveće političke stranke u Grčkoj. Stranka je osnovana 1974. godine, nakon pada vojne hunte u Grčkoj. Nova demokratija je član Evropske narodne partije (EPP). Grčka politika ima svoju specifičnost (preovladavajuću u prošlosti), koja još uvijek postoji u Novoj demokratiji. To je porodična veza rukovodstva stranke (grčke porodične političke dinastije). Kyriakos Mitsotakis je sin bivšeg premijera Grčke Konstantinosa Mitsotakisa. Stariji Mitsotakis bio je premijer Grčke u periodu od 1990. do 1993. godine. Kyriakos Mitsotakis je rođen u Atini 1968. godine i diplomirao je na Harvardu (1986. – 1990.). U periodu od 1990. do 1991. godine radio je kao finansijski analitičar u banci u Londonu. Magistrirao je na Univerzitetu Stanford (1992 – 1993), a posjeduje MBA sa Harvarda (1993 – 1995). Kyriakosova sestra, Dora Bakoyannis, bila je ministrica vanjskih poslova Grčke (2006. – 2009.). Dorin sin Kostas Bakoyannis je sadašnji gradonačelnik Atine. Mitsotakis je aktivan u politici od 2000.godine. Godine 2004. izabran je za poslanika u grčkom parlamentu, u Atini je osvojio najviše glasova među kandidatima Nove demokratije na tim izborima. Mitsotakis uživa bezrezervnu podršku Evropske narodne partije (EPP). Naravno, njeguje i odličnu saradnju sa Sjedinjenim Državama. Demokratska stranka u Sjedinjenim Državama je u odličnim odnosima sa velikom i moćnom grčkom dijasporom.

Stranka SIRIZA (u prijevodu: Partija radikalne ljevice – Progresivni savez) osnovana je 2004.godine i trenutno je druga najveća stranka u Grčkoj. Stranka je nasljednica SINASPISMOSA (u prevodu: ALIJANSA) osnovanog 1989.godine. SIRIZA je na čelu sa Aléxisom Tsíprasom. Rođen je u Atini 1974.godine, a po zanimanju je građevinski inženjer. Predsjednik stranke je od 2008.godine. U prošlosti je bio član Komunističke partije Grčke (KKE). U SIRIZI nema porodičnih veza u upravljačkim strukturama.

PASOK je osnovan 1974.godine. Naziv stranke je skraćenica od riječi: Panhelenski socijalistički pokret. Stranka PASOK je članica Partije evropskih socijalista (PES). U prošlosti je vladala Grčkom dugi niz godina, ali sada je treća najveća stranka. Odnedavno (2021.) izabran je novi lider, Nikos Androulakis, koji je ranije bio član Evropskog parlamenta. Androulakis je rođen u Atini 1979. godine i po zanimanju je građevinski inženjer.

Manje partije u Grčkoj

Komunistička partija Grčke (KKE) osnovana je 1918.godine, nakon socijalističke revolucije u Rusiji. Trenutni predsjednik je Dimitris Koutsoumpas, (rođen 1955), po zanimanju advokat. Treba istaći njihovo učešće u borbi protiv fašističkog okupatora u Drugom svjetskom ratu, građanskom ratu (1946 - 1949) i borbi protiv grčke hunte (1967 - 1974).

Stranka Ellinikí Lýsi u prevodu znači grčko rješenje i osnovana je 2016.godine, kao nasljednica stranke LAOS koja je formirana 2000.godine. Stranka ima krajnje desničarsku orijentaciju. Predsjednik je novinar Kyriakos Velopoulos, rođen 1965.godine.

MeRa25 je lijevo orijentirana stranka osnovana 2018. Predsjednik je Yanis Varoufakis, rođen 1961. Varoufakis je doktorirao ekonomske nauke 1987.godine na Univerzitetu Essex u Engleskoj. Varoufakis je bio ministar finansija u Vladi SIRIZE u periodu januar - jul 2015. godine, u vrijeme velike dužničke krize u Grčkoj. Pripremao je apokaliptični plan, ako bude potrebno da Grčka napusti eurozonu. Naravno, nakon toga je Varoufakis smijenjen sa funkcije i napustio SIRIZU. Sve to ga čini nepodobnim za koaliciju.

Ustavni sud Grčke je 2.maja ove godine zabranio učešće stranke Elines (u prevodu Grci) na narednim izborima. Osnivač stranke je Ilias Kasidiaris, koji je proizašao iz već raspuštene stranke Zlatna zora koja je okarakterizirana kao (neonacistička). Stranka Elines osnovana je 2020.godine i ima dovoljan rejting za ulazak u novi sastav parlamenta. Ova zabrana izlaska na izbore ide u prilog Novoj demokratiji. Sjedište stranke Zlatna zora zatvoreno je 2019.godine. Nekoliko članova stranke proglašeno je krivim za ubistvo hip-hop pjevača Pavlosa Fyssasa.

Ostale stranke u Grčkoj imaju niži rejting i teško da će preći izborni cenzus od 3%.

Izborni zakon Grčke

Parlament Grčke ima 300 poslanika, što znači da je za formiranje vlade potrebna podrška 151 poslanika. Izborni zakon u Grčkoj ima svoju specifičnu karakteristiku koja se zove »Pojačana proporcionalna zastupljenost«, sistem koji funkcionara od 2004.godine. Odnosno, stranka koja osvoji najviše poslanika dobiva dodatni broj (bonus) poslanika. To je učinjeno kako bi se pobjedničkoj stranci olakšalo samostalno formiranje vlade, bez koalicionih partnera. Ovaj model je generalno dobro funkcionirao, dajući zemlji stabilnu parlamentarnu većinu.

Izbori 21.maja biće održani po novom izbornom modelu, ali samo ovaj put. To je usvojila 2016.godine ljevičarska vlada predvođena Aléxisom Tsíprasom. Ali, prema grčkom kodeksu, izglasani zakonski amandmani važe sa zakašnjenjem, za naredni izborni ciklus. To je učinjeno kako bi se smanjila mogućnost utjecaja aktuelne vlasti na naredne izbore. Izbori 2019.godine održani su po starom izbornom zakonu. Izborni model (usvojen 2016. godine), prema kojem će se ovi izbori održati 21. maja, je bez dodatnog bonusa za poslanike, odnosno baziran je na proporcionalnom izbornom modelu. Ali sadašnja Mitsotakisova vlada vratila je stari izborni zakon 2020. uz manje izmjene. To znači da će naredni izbori održati (kad god se održe nakon 21. maja) po tradicionalnom modelu sa nešto izmijenjenim sistemom povećanja poslaničkog bonusa pobjedniku. To znači, da ako pobjednička stranka osvoji 25% glasova, dobit će bonus od 20 poslanika, a ako osvoji 40% (tačnije, potrebno im je 38%), dobit će bonus od 50 poslanika. Jednostavna simulacija za aktuelne izbore 21.maja, sa sadašnjom raspodjelom snaga, ako pobjednik izbora osvoji oko 42% glasova, prema sadašnjem izbornom zakonu dobio bi 126 poslanika, ali sa starim-novim zakonom. koji će važiti od narednih izbora (recimo u julu 2023.) dobit će 158 poslanika. Ova simulacija je napravljena prema trenutnom rasporedu snaga, za sastav parlamenta u kojem bi bilo šest političkih partija.

Ovo nije trebalo da se desi

Željeznička tragedija u okrugu Tembi 28. februara 2023.godine u kojoj je izgubljeno 57 života, među kojima su mnogi studenti u cvijetu mladosti. Voz je vozio na relaciji Atina - Solun i sudario se sa transportnim vozom. Proglašeni uzrok ove tragedije je ljudska greška. No, sindikat željeznica se već nekoliko godina žalio na loše uslove i tražio poboljšanje uslova na grčkim željeznicama. Na ove optužbe niko nije odgovarao. Ovog puta cijenu je platila cijela Mitsotakisova vlada, uz drastičan pad rejtinga.

Na ove izbore utječe i afera sa prisluškivanjem predsjednika PASOK-a Androulakisa, koja je izbila u ljeto 2022.godine. Naime, Služba za obezbedjivanje tajnosti komunikacija (ADAE) u Grčkoj, nakon prethodnog izvještaja Službe za sigurnost komunikacija Evropskog parlamenta, otkrila je da je grčka služba sigurnosti EIP zapravo prisluškivala Androulakisov telefon. I to na osnovu legalno pribavljenog naloga nadležnog tužioca, sa izgovorom za njegovu eventualnu saradnju sa stranim faktorom. Nije sve zvučalo baš uvjerljivo. Politička cijena je plaćena, a direktor Službe EIP-a podnio je ostavku. Ali i šef kabineta premijera Mitsotakisa. On je njegov nećak od sestre Grigoris Dimitriadis (ne Dore nego Katerine Mitsotakis), i čovjek od premijerovog najvećeg povjerenja. Ostala je dilema da li je Mitsotakis bio obaviješten o ovoj delikatnoj aktivnosti EIP-a.

Trenutni rejting partija

U Grčkoj postoje respektabilne agencije za mjerenje rejtinga partija i raspoloženja građana. Dugi niz godina njihova mjerenja rejtinga predviđaju izborne rezultate.

Na sljedećim izborima snage će odmjeriti veće stranke Nova demokratija, SIRIZA i PASOK, kao i manje stranke KKE, MeRa25 i Ellinikí Lýsi.

Trenutni rejting Nove demokratije dostiže i do 33%. No, agencije u svojim analizama tradicionalno mjere i parametar »procjena glasova«, koji za Novu demokratiju dostiže i do 36,9%. Treba im oko 38% da formiraju vladu. Ali ne sa sadašnjim, već po izbornom modelu sa povećanim bonusom za dodatne poslanike. Ovu činjenicu treba uzeti u obzir s obzirom da je moguće, da će zemlja izaći na nove naknadne izbore (početak jula), ako nakon ovih izbora niko ne formira vladu. Nova demokratija je očigledno preživjela pad rejtinga nakon tragedije u Tembi. SIRIZA ima niži rejting od Nove demokratije za oko 6% (oko 27% rejtinga). Slijede socijalisti PASOK (oko 10% rejtinga), a iza njih je KKE (oko 7% rejtinga). Stranke MeRa25 i Ellinikí Lýsi su nešto iznad izbornog cenzusa od 3% za ulazak u parlament.

Kyriakos Mitsotakis ima najveći lični rejting kao kandidat za sljedećeg premijera, 37%. Sljedeći na ljestvici je Aléxis Tsípras sa rejtingom od 21%.

Na dan izbora, matematika je teška

Agencije za mjerenje rejtinga partija prave i simulaciju za eventualne poslaničke mandate. Ukoliko postojeća raspodjela snaga ostane do izbora, stranke koje će sačinjavati sljedeći parlament su: ● Nova demokratija: 121 (poslanika) ● SIRIZA: 100 ● PASOK: 33 ● KKE: 32 ● MeRa25: 12 ● Ellinikí Lýsi: 11.

Dan nakon izbora

Nema sumnje da će predsjednica Grčke Katerina Sakellaropoulou prvo mandat za sastavljanje vlade dodijeliti Mitsotakisu kako bi on pokušao da formira vladu. Ali Nova demokratija neće moći sama da formira vladu. Jedina desno orijentirana stranka je Ellinikí Lýsi, ali ni tada sa njom zajedno nemaju 151 glas.

Postoje dvije opcije.

Jedna opcija je da Mitsotakis vrati svoj mandat i da se nada novim izborima i pokuša agresivnom kampanjom povećati rejting na najmanje 38%. Naredni izbori najvjerovatnije održali bi se početkom jula prije početka glavne turističke sezone. Mitsotakisu odgovara da manje stranke ne pređu izborni cenzus od 3% i tako dobije veći broj bonus poslanika. Ako Nova demokratija tada osvoji preko 38% glasova, moći će samostalno formirati vladu.

Druga opcija za Mitsotakisa je, da ponudi PASOK-u da formira koalicionu vladu, ali nekako u ovom trenutku za to nema velikog entuzijazma. Saradnja Nove demokratije sa SIRIZOM ne dolazi u obzir.

Ako Mitsotakis vrati svoj mandat, Tsípras će pokušati formirati vladu. Ali šanse za formiranje vlade od lijevo orijentiranih partija (SIRIZA, PASOK i MeRa25) su male. A ta mogućnost nije ni popularna. Premijer Mitsotakis je takvu opciju nazvao Vladom poraženih. A lijevo orijentirane stranke strahuju, da će ovakvim korakom prouzrokovati revolt među biračima, s obzirom da do sada u Grčkoj nema takve prakse. A u Grčkoj niko nije spreman da zaboravi apokaliptični plan Varoufakisa, da uspostavi novi platni sistem u zemlji. KKE odbija bilo kakvu saradnju.

Androulakis je nedavno u svom intervjuu spomenuo, da čak i ako se u budućnosti formira koaliciona vlada, Mitsotakis ne može biti premijer. Androulakis aludira na afere prisluškivanja i tragediju u Tembi. Mitsotakis se naravno ne slaže sa ovim, s obzirom da uživa najveću podršku među političarima.

Neizvjesnost

Po prvi put u proteklih nekoliko izbornih ciklusa, ankete ne pokazuju da bi bilo koja stranka trenutno mogla odnijeti uvjerljivu pobjedu, a uz to i samostalno formirati vladu. Sve to komplikuje sadašnji izborni model. Koalicije u Grčkoj nisu u modi, ali nisu ni nemoguće. Eventualni naknadni izbori prema starom-novom prilagođenom modelu bonusa za poslanike dali bi prednost najvećoj stranci. Posljednjih nekoliko sedmica bilježi se trend rasta rejtinga premijera Mitsotakisa i Nove demokratije.

O autoru

Dr. Tomi Dimitrovski je bivši makedonski ambasador u Republici Sloveniji (2014-2018) i bivši generalni konzul u Solunu, Republika Grčka (2007-2014). Tomi Dimitrovski je doktor nauka (Univerzitet Sheffield, Ujedinjeno Kraljevstvo, 2018). Predaje strateško upravljanje zdravstvenim organizacijama na Univerzitetu Sheffield, Ujedinjeno Kraljevstvo, i zdravstveni menadžment na Evropskom kampusu Univerziteta York u Solunu, Republika Grčka.

Članak predstavlja stav autora in ne odražava nužno stav IFIMES-a.

Ljubljana/Skopje 9.maj 2023


[1] IFIMES – Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni konzultativni status pri Ekonomsko-socijalnim vijećem ECOSOC/UN, New York, od 2018.godine. i izdavač je međunarodne naučne revije “European Perspectives”.

МАКЕДОНСКИ/MACEDONIAN:

Меѓународниот институт за блискоисточни и балкански студии (ИФИМЕС[1]) од Љубљана, Словенија, редовно ги анализира настаните на Блискиот Исток, на Балканот и во светот. Д-р. Томи Димитровски е поранешен македонски амбасадор во Република Словенија (2014-2018) и поранешен генерален конзул во Солун, Република Грција (2007-2014). Во својата статија со наслов „Парламентарни избори во Грција 2023: Неизвесност како никогаш досега“, тој ги анализира актуелните настани во Грција во контекст на парламентарните избори во Република Грција, кои ќе се одржат на 21 мај 2023 година. Неговата статија ја објавуваме во целост.

Д-р. Томи Димитровски 

Парламентарни избори во Грција 2023 година:

 

Неизвесност како никогаш досега

 

Грција, прва земја од регионот членка на ЕУ

Грција е земја од регионот која што е долги години членка но Европската унија, од 1981 година. Таа е членка на Шенген зоната од 1992 година и на еврозоната од 2001 година. Грција е членка на НАТО од 1952 година.

Со пристап до три мориња, Јонско, Егејско и Средоземно Море, земјата зазема специфична геостратешка положба. САД и Грција одржуваат пријателски односи. Но, треба да се напомене дека во Грција мнозинството од населението е од православна вероисповед, па оттука и симпатиите на дел од населението кон православна Русија. Но тоа не претставува никаков проблем за стратешката ориентација на земјата кон ЕУ и НАТО. Американската морнарица има своја поморска база (во заливот Суда) на островот Крит од 1951 година. Во 2021 година, САД и Грција потпишаа договор со кој и се дозволува на американската војска да користи уште три воени бази на грчкиот брег на Егејското Море во Волос, Литохоро и Александрополис.

Актуелни клучни играчи во грчката политика

Актуелната грчка влада е предводена од премиерот Кирјакос Мицотакис, кој е и претседател на Нова демократија, (од 2016 година), најголемата политичка партија во Грција. Партијата е основана во 1974 година, по падот на воената хунта во Грција. Нова демократија е членка на Европската народна партија (ЕПП). Грчката политика има своја специфичност, која сè уште постои во Нова демократија. Тоа е семејна врска на раководството на партијата (грчката семејна политичка династија). Кирјакос Мицотакис е син на поранешниот премиер на Грција Константинос Мицотакис. Постариот Мицотакис беше премиер на Грција од 1990 до 1993 година. Кирјакос Мицотакис е роден во Атина во 1968 година и дипломирал на Харвард (1986-1990). Во периодот од 1990 до 1991 година работи како финансиски аналитичар во банка во Лондон. Магистрирал на Универзитетот Стенфорд (1992-1993), и поседува и МБА од Харвард (1993-1995). Сестрата на Кирјакос, Дора Бакојанис, беше грчки министер за надворешни работи (2006–2009). Синот на Дора, Костас Бакојанис е актуелен градоначалник на Атина. Мицотакис е активен во политиката од 2000 година. Во 2004 година беше избран за пратеник во грчкиот парламент, од Атина и на тие избори освои најмногу гласови меѓу кандидатите на Нова демократија. Мицотакис ја ужива безрезервната поддршка на Европската народна партија (ЕПП). Секако, одржува одлична соработка и со САД. Демократската партија во САД има одлични односи со големата и моќна грчка дијаспора.

Партијата СИРИЗА (во превод: Партија на радикалната левица - прогресивен сојуз) е основана во 2004 година и моментално е втора по големина партија во Грција. Партијата е наследник на СИНАСПИЗМОС (во превод: СОЈУЗ) основан во 1989 година. На чело на СИРИЗА е Алексис Ципрас. Роден е во Атина во 1974 година и по професија е градежен инженер. Претседател на партијата е од 2008 година. Во минатото бил член на Комунистичката партија на Грција (ККЕ). Во СИРИЗА нема роднински врски во раководните структури.

ПАСОК е основан во 1974 година. Името на партијата е кратенка од зборот: Панхеленско социјалистичко движење. Партијата ПАСОК е членка на Партијата на европските социјалисти (ПЕС). Во минатото оваа партија владееше со Грција долги години, но сега е трета по големина на политичката сцена. Од неодамна (2021) има нов лидер, Никос Андрулакис, кој претходно беше пратеник во Европскиот парламент. Андрулакис е роден во Атина во 1979 година и по професија е градежен инженер.

Помали партии во Грција

Комунистичката партија на Грција (ККЕ) е основана во 1918 година, по социјалистичката револуција во Русија. Актуелен претседател е Димитрис Куцумбас, (роден 1955), по професија правник. Треба да се истакне учеството на ККЕ во борбата против фашистичкиот окупатор во Втората светска војна, граѓанската војна (1946 - 1949) и борбата против грчката хунта (1967 - 1974).

Партијата Ellinikí Lýsi во превод значи грчко решение и е основана во 2016 година, како наследник на партијата ЛАОС, која е формирана во 2000 година. Партијата има екстремно десничарска ориентација. Претседател е новинарот Кирјакос Велопулос, роден 1965 година.

MeRa25 е левичарска партија основана во 2018 година. Претседател е Јанис Варуфакис, роден во 1961 година. Варуфакис докторирал економија во 1987 година на Универзитетот во Есекс во Англија. Варуфакис беше министер за финансии во Владата на СИРИЗА во периодот јануари - јули 2015 година, во времето на големата должничка криза во Грција. Тој подготвуваше апокалиптичен план, доколку има потреба Грција да ја напушти еврозоната. Секако, после тоа Варуфакис беше сменет од функцијата и ја напушти СИРИЗА. Сето тоа го прави неподобен за коалицирање.

На 2 мај оваа година, Уставниот суд на Грција го забрани учеството на партијата Елинес (во превод Грци) на следните избори. Основач на партијата е Илиас Касидиарис, кој произлезе од веќе распуштената партија Златна зора окарактеризирана како неонацистичка. Партијата Елинес е основана во 2020 година и има доволно рејтинг за влез во новиот парламент. Оваа забрана за гласање е во корист на Нова демократија. Седиштето на партијата Златна зора беше затворено во 2019 година. Неколку членови на партијата беа прогласени за виновни за убиството на хип-хоп пејачот Павлос Фисас.

Останатите партии во Грција имаат помал рејтинг и тешко дека ќе го поминат изборниот праг од 3%.

Изборен закон во Грција

Грчкиот парламент има 300 пратеници, што значи дека за формирање влада е потребна поддршка од 151 пратеник. Изборното право во Грција има своја специфична карактеристика наречена „Зајакната пропорционална застапеност“, систем кој функционира од 2004 година. Односно, партијата која ќе освои најмногу пратеници добива дополнителен број (бонус) пратеници. Ова беше направено за да и се олесни на победничката партија самостојно да формира влада, без коалициски партнери. Овој модел генерално функционираше добро, давајќи ѝ на земјата стабилно парламентарно мнозинство.

Изборите на 21 мај ќе се одржат по новиот изборен модел, но само овој пат. Тој беше усвоен во 2016 година од левичарската влада предводена од Алексис Ципрас. Но, според грчкиот законик, изгласаните законски измени важат со задоцнување, за следниот изборен циклус. Тоа е така  направено со цел да се намали можноста актуелната власт да влијае на следните избори. Изборите во 2019 година се одржаа според стариот изборен закон. Изборниот модел (усвоен во 2016), според кој овие избори ќе се одржат на 21 мај, е без дополнителен бонус за пратеници, односно се базира на пропорционален изборен модел. Но, сегашната влада на Мицотакис го врати стариот изборен закон во 2020 година со мали измени. Тоа значи дека следните избори (кога и да се одржат по 21 мај) ќе го следат традиционалниот модел со малку изменет систем за зголемување на пратеничкиот бонус за победникот. Тоа значи дека ако победничката партија освои 25% од гласовите, ќе добие бонус од 20 пратеници, а ако освојат 40% (поточно им требаат 38%) ќе добијат бонус од 50 пратеници. Едноставна симулација за актуелните избори на 21 мај, со моментална распределба на силите, доколку победникот на изборите освои околу 42% од гласовите, со актуелниот изборен закон би добил 126 пратеници, но со старо-новиот закон кои ќе важат од следните избори (да речеме во јули 2023 година) ќе добијат 158 пратеници. Оваа симулација е направена според сегашниот распоред на силите, за составот на парламентот во кој би биле шест политички партии.

Ова не требаше да се случи

Железничката трагедија во округот Темби на 28 февруари 2023 година, во која загинаа 57 животи, меѓу кои и многу студенти во цутот на младоста. Возот сообраќал на релација Атина - Солун и се судрил со транспортен воз. Декларираната причина за оваа трагедија е човечка грешка. Но, железничкиот синдикат веќе неколку години се жалеше на лоши услови и бараше подобрување на условите во грчките железници. Никој не одговори на овие обвинувања. Овој пат цената ја плати целата влада на Мицотакис, со драстичен пад на рејтингот.

На овие избори влијание има и аферата со прислушувањето на претседателот на ПАСОК Андрулакис, која избувна летото 2022 година. Имено, Службата за обезбедување тајност на комуникации (АДАЕ) во Грција, по претходен извештај на Службата за безбедност на комуникации на Европскиот парламент, откри дека всушност грчката безбедносна служба ЕИП го прислушувала телефонот на Андрулакис. И тоа врз основа на законски прибавена наредба на надлежен обвинител, со изговор за негова евентуална соработка со странски фактор. Не звучеше сè многу убедливо. Политичката цена беше платена, а директорот на Службата ЕИП поднесе оставка. Но и шефот на кабинетот на премиерот Мицотакис Григорис Димитриадис. Тој е негов внук од неговата сестра (не Дора, туку Катеринa Мицотакис), и човек од најголема доверба на премиерот. Останува дилемата дали Мицотакис беше известен за оваа деликатна активност на ЕИП.

Моменталниот рејтинг на партиите

Во Грција има угледни агенции за мерење на рејтингот на партиите и на расположението на граѓаните. Долги години нивниот рејтинг прецизно ги предвидува резултатите од изборите.

На следните избори ќе се натпреваруваат поголемите партии Нова демократија, СИРИЗА и ПАСОК, како и помалите партии KKE, MeRa25 и Ellinikí Lýsi.

Сегашниот рејтинг на Нова демократија достигнува и до 33%. Но, во своите анализи агенциите традиционално го мерат и параметарот „проценка на гласовите“, кој кај Нова демократија достигнува и до 36,9 отсто. За самостојно формирање влада без коалициони партнери им требаат околу 38%. Но, не со сегашниот, туку со изборниот модел со зголемен бонус за дополнителни пратеници. Овој факт треба да се земе предвид бидејќи можно е земјата да оди на нови последователни избори (почеток на јули), доколку по овие избори никој не формира влада. Нова демократија очигледно го преживеа падот на рејтингот по трагедијата во Темби. СИРИЗА има помал рејтинг од Нова демократија за околу 6% (околу 27% од рејтингот). Следни се социјалистите ПАСОК (околу 10% од рејтингот), а зад нив е ККЕ (околу 7% од рејтингот). Партиите MeRa25 и Ellinikí Lýsi се малку над изборниот праг од 3% за влез во парламентот.

Кирјакос Мицотакис има највисок личен рејтинг како кандидат за иден премиер, 37%. Следен на листата е Алексис Ципрас со рејтинг од 21%.

На денот на изборите математиката ќе биде тешка

Агенциите за мерење на рејтингот на партиите создаваат и симулации за потенцијални пратенички мандати. Доколку оваа распределба на силите остане до изборите, партиите кои ќе го сочинуваат следниот парламент се: ● Нова демократија: 121 (пратеници) ● СИРИЗА: 100 ● ПАСОК: 33 ● ККЕ: 32 ● MeRa25: 12 ● Ellinikí Lýsi: 11.

Ден по изборите

Нема сомнеж дека грчката претседателка Катерина Сакеларопулу прво ќе му даде мандат на Мицотакис за да може да се обиде да формира влада. Но, Нова демократија нема да може сама да формира влада. Единствена десно ориентирана партија е Ellinikí Lýsi, но и тогаш заедно со неа немаат 151 глас.

Постојат две опции.

Една од опциите е Мицотакис да го врати мандатот и да се надева на нови избори и да се обиде да го зголеми својот рејтинг на најмалку 38% со агресивна кампања. Следните избори најверојатно ќе се одржат на почетокот на јули пред да започне главната туристичка сезона. Мицотакис се надева дека помалите партии нема да го надминуваат изборниот праг од 3% и со тоа Нова Демократија ќе добие повисок бонус на пратеници. Ако тогаш Нова демократија освои над 38% од гласовите, ќе може сама да формира влада.

Друга опција за Мицотакис е да му понуди на ПАСОК да формира коалициска влада, но некако во моментов нема многу ентузијазам за тоа. За соработка на Нова демократија со СИРИЗА не доаѓа предвид.

Ако Мицотакис го врати мандатот, Ципрас ќе се обиде да формира Влада. Но, шансите за формирање влада од левичарските партии (СИРИЗА, ПАСОК и МеRа25) се мали. А таа можност не е ни популарна. Таква опција премиерот Мицотакис ја нарече Влада на поразените. И левичарските партии стравуваат дека ваквиот чекор ќе предизвика револт кај гласачите, со оглед на тоа што досега нема таква практика во Грција. А во Грција никој не е подготвен да го заборави апокалиптичниот план на Варуфакис, да воспостави нов платен систем во земјата. ККЕ одбива каква било соработка.

Андрулакис неодамна во своето интервју спомна дека дури и да се формира коалициска влада во иднина, Мицотакис не може да биде премиер. Андрулакис алудира на скандалите со прислушувањето и трагедијата во Темби. Мицотакис секако не се согласува со ова, со оглед на тоа што ужива најголема поддршка меѓу политичарите.

Несигурност

За прв пат во изминатите неколку изборни циклуси, анкетите не покажуваат дека некоја партија би можела да извојува убедлива победа и во исто време сама да формира влада. Сето ова го комплицира сегашниот изборен модел. Коалициите не се популарни во Грција, но не се ниту невозможни. Било какви последователни избори според старо-новиот приспособен модел на бонус за пратеници ќе ја фаворизираат најголемата партија. Последните неколку недели се забележува растечки тренд на рејтингот на премиерот Мицотакис и на Нова демократија.

За авторот

Др. Томи Димитровски е поранешен македонски амбасадор во Република Словенија (2014-2018) и поранешен генерален конзул во Солун, Република Грција (2007-2014). Томи Димитровски докторирал на Универзитетот Шефилд во Обединетото Кралство и предава стратегиско управување со здравствените организации на Универзитетот во Шефилд како и здравствен менаџмент на Европскиот кампус на Универзитетот Јорк во Солун, Република Грција.

Текстот претставува личен став на авторот кој не во сите случаи е идентичен со ставовите на ИФИМЕС

Љубљана/Скопје 9 мај 2023


[1] ИФИМЕС - Меѓународен институт за блискоисточни и балкански студии со седиште во Љубљана, Словенија, кој има специјален консултативен статус со Економско -социјалниот совет ЕКОСОЦ / ООН, Њујорк, од 2018 година и издавач на меѓународното научно списание “European Perspectives”.