Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES)[1] iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira događanja na Bliskom istoku, Balkanu i po svetu. U ovom kontekstu, Bogoljub J. Karić – inspirator, filantrop i vizionar – u svom omažu nedavno tragično preminulom Charlieju Kirku osvrće se na njegov izuzetan doprinos slobodi govora, pluralizmu mišljenja i izgradnji boljeg sveta za koji se zalagao. Njegov članak pod nazivom „Omaž Charlieju Kirku: Sloboda govora, pluralizam i očuvanje vrednosti u globalnom kontekstu“ objavljujemo u celosti.
Savremeni svet prolazi kroz duboke transformacije. Globalizacija, digitalna revolucija i kulturne polarizacije redefinišu javni prostor i društveni život. U takvom okruženju, sloboda govora i pluralizam mišljenja postaju ključni temelji demokratije i društvenog razvoja.
Charlie Kirk (1993–2025), američki konzervativni mislilac i osnivač Turning Point USA, svojim delovanjem postavio je standarde u odbrani slobode izražavanja i promociji konzervativnih vrednosti. Njegova misija bila je da mladim generacijama ponudi alternativu u vremenu kada javni diskurs često postaje uniformisan.
Kirk je često isticao: „Ako ne branite pravo drugih da kažu ono što misle, ni vi nećete imati pravo da izrazite svoje mišljenje.“
Fondacija „Braća Karić“ posthumno mu je dodelila priznanje za doprinos slobodi govora, pluralizmu mišljenja i vrednostima koje oplemenjuju društvo.
Sloboda govora je univerzalno pravo koje garantuju Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (član 19) i Evropska konvencija o ljudskim pravima (član 10). To pravo nije samo pravna norma – ono je temelj demokratske kulture.
Kirk je pokazao da sloboda izražavanja nije apstraktna kategorija, već svakodnevna borba. Njegova upozorenja na „kulturu otkazivanja“ i preteranu političku korektnost podsećaju da demokratija gubi smisao ako pravo na drugačije mišljenje postane iluzorno.
Globalni odjek njegovih ideja potvrđuje da sloboda govora predstavlja zajednički izazov za čitavo čovečanstvo – od razvijenih demokratija do društava u tranziciji.
Donald Trump je u više navrata isticao važnost slobode izražavanja i angažmana: „Mi branimo slobodu govora jer je to temelj svih sloboda.“
Za Kirka, porodica, zajednica i vera bili su stubovi društvene stabilnosti i međugeneracijskog kontinuiteta. U vremenu ubrzanih promena i relativizacije identiteta, smatrao je da očuvanje tradicije i moralnog okvira omogućava zdrav razvoj društva.
Ovaj pristup posebno je značajan za Balkan i Bliski istok, gde brze društvene promene često izazivaju tenzije. Naglašavajući moralnu doslednost i društvenu odgovornost, Kirk je ukazivao na vrednosti koje se ne smeju izgubiti u procesu modernizacije.
Donald Trump je o očuvanju vrednosti i porodičnom okviru izjavio: „Nacija koja gubi poštovanje za porodicu i tradiciju gubi samu sebe.“
Kirkova spremnost na dijalog bila je istovremeno izraz doslednosti i otvorenosti. Iako je zastupao konzervativne stavove, uvažavao je neistomišljenike i pokazivao da odbrana sopstvenih vrednosti ne znači isključivost.
Ovaj model dijaloga može biti značajan i za balkanska društva, gde je kultura političkog i javnog diskursa često nedovoljno razvijena, i služi kao primer prevazilaženja ideoloških i kulturnih podela.
Jedan od ključnih doprinosa Kirka bio je rad sa mladima. Kroz Turning Point USA podsticao je kritičko mišljenje, aktivno građanstvo i odgovornost prema zajednici. Pokazao je da mladi, kada im se pruži prostor za obrazovanje i angažman, mogu biti pokretači društvenih promena.
Ovaj model posebno je relevantan za Balkan i Bliski istok, gde uključivanje mladih u društvene procese jača demokratsku konsolidaciju i stabilnost. Kao zagovornik aktivne uloge mladih, smatram da im pravo glasa treba omogućiti već sa navršenih 16 godina.
Nasleđe Charlieja Kirka ukazuje na tri univerzalne poruke:
Fondacija „Braća Karić“ iz Beograda Srbija, posthumno je dodelila Charlieju Kirku nagradu za doprinos slobodi govora i vrednostima koje oplemenjuju društvo. Ovo priznanje simbolizuje trajno delo Kirka, ali i obavezu budućih generacija da nastave putem kojim je hrabro koračao.
Njegovo nasleđe sada postaje još snažnija inspiracija za aktivizam, obrazovanje i promociju demokratskih vrednosti.
Charlie Kirk će ostati upamćen kao mislilac i aktivista koji je dosledno branio slobodu govora i promovisao vrednosti koje čine osnov zdravog društva. Njegovo delo živi u svima koji veruju da su sloboda, porodica i vera večite kategorije, vredne zalaganja i afirmacije.
Sloboda govora nije privilegija – ona je odgovornost svake generacije. Upravo ta poruka ostaje najjača nit njegovog života i rada.
O autoru:
Bogoljub J. Karić, rođen 1954. godine u Peći/Peja, diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini, magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Zajedno sa braćom osnovao je porodičnu fabriku „Braća Karić“ 1971. godine. Tokom skoro pola veka izgradio je međunarodnu kompaniju u oblastima telekomunikacija, građevinarstva, finansija, obrazovanja, medija i trgovine. Član je Savetodavnog odbora IFIMES, predsednik međunarodnog komiteta „Nikola Tesla“, ekspert UN Programa za održivi razvoj, član UN Global Marketplace i UN programa «AI for Good».
Članak predstavlja stav autora i ne odražava nužno stav IFIMES-a.
Ljubljana/Beograd, 1. oktobar 2025
[1] IFIMES - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni savetodavni status pri Ekonomsko-socijalnom veću ECOSOC/UN, New York, od 2018.godine i izdavač je međunarodne naučne revije „European Perspectives“, link: https://www.europeanperspectives.org/en
