Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES)[1] iz Ljubljane, redovno prati događanja na Bliski istok, Balkan i širom sveta. IFIMES ekskluzivno objavljuje članak Bogoljuba J. Karića, istaknutog filantropa, vizionara i inspiratora, u kojem autor promišlja o globalnoj raspodeli moći i budućim geopolitičkim odnosima. Članak pod naslovom „Borba za XXI vek: Amerika, Kina i geopolitička sudbina Rusije“ otvara nove dimenzije razumevanja međunarodnih odnosa i savremenih geopolitičkih kretanja.
Svet se danas nalazi na istorijskoj prekretnici koja će u velikoj meri odrediti političku, ekonomsku i bezbednosnu arhitekturu XXI veka. Poslednje dve decenije obeležene su dubokim transformacijama međunarodnog sistema: od globalne finansijske krize, preko tehnološke revolucije i energetskih promena, do geopolitičkih sukoba koji su ponovo otvorili pitanje ravnoteže moći među velikim silama.
Konflikti koji se danas vode – od rata u Ukrajina do nestabilnosti na Bliski istok i strateških tenzija u Indo-pacifički region – više se ne mogu posmatrati kao izolovani regionalni sukobi. Oni su deo mnogo šire globalne transformacije u kojoj se redefinišu politički savezi, trgovinski tokovi, energetski pravci i bezbednosne strategije.
U poslednje tri decenije Kina je pokazala da se globalni uticaj može graditi prvenstveno kroz ekonomsku saradnju, infrastrukturu i tehnološki razvoj. Umesto klasične vojne dominacije, kineski model širenja uticaja oslanja se na investicije, trgovinske mreže i finansijske instrumente.
Posebno mesto u toj strategiji zauzima globalna inicijativa Belt and Road Initiative, koja povezuje Aziju, Afriku i Evropu kroz mrežu infrastrukturnih projekata, energetskih koridora i logističkih centara. Ovaj projekat nije samo ekonomski, već i geopolitički, jer omogućava Pekingu da uspostavlja dugoročne razvojne i političke veze sa brojnim državama.
Na taj način Kina pokušava da oblikuje alternativni model globalizacije – model koji se temelji na ekonomskom povezivanju, infrastrukturnom razvoju i dugoročnim investicijama, umesto na vojnoj intervenciji.
Sjedinjene Američke Države i dalje predstavljaju centralni stub postojećeg međunarodnog sistema. Njihova snaga proizlazi iz kombinacije vojnih kapaciteta, tehnološke dominacije, široke mreže političkih saveza i finansijskog sistema u kojem američki dolar ima ključnu globalnu ulogu.
Uloga predsednika Donalda Trumpa u tom kontekstu može se posmatrati kao pokušaj redefinisanja američke strategije u svetu. Njegova politika ekonomskog nacionalizma, preispitivanja međunarodnih sporazuma i insistiranja na novim trgovinskim pravilima odražava nastojanje da se američka globalna pozicija prilagodi novim geopolitičkim realnostima.
Trumpova strategija naglašava značaj bilateralnih odnosa i ekonomskog pragmatizma, što u mnogim slučajevima podrazumeva redefinisanje odnosa prema saveznicima, ali i prema globalnim konkurentima.
Istovremeno, rat u Ukrajina pokazao je koliko su duboke promene u savremenom međunarodnom poretku. Rusija se suočava sa ozbiljnim političkim, ekonomskim i strateškim izazovima, dok produženi sukob iscrpljuje njene resurse i ograničava mogućnost šireg globalnog uticaja.
Međutim, to ne znači da Rusija gubi svoj geopolitički značaj. Naprotiv, ona će verovatno ostati jedan od ključnih regionalnih aktera, posebno u evroazijskom prostoru, ali će njena uloga u međunarodnim odnosima u narednim decenijama verovatno biti redefinisana.
Energetski resursi, vojni kapaciteti i strateški geografski položaj i dalje joj obezbeđuju važnu poziciju u globalnoj politici, iako se međunarodni sistem sve više kreće ka multipolarnom modelu u kojem dominira nekoliko velikih centara moći.
U savremenom multipolarnom svetu posebnu ulogu može imati Evropska unija. Kao jedan od najvećih ekonomskih i političkih projekata u savremenoj istoriji, EU ima potencijal da bude ključni faktor stabilnosti, razvoja i političke ravnoteže.
Međutim, da bi zadržala svoj globalni uticaj, Evropa mora pronaći novu stratešku energiju i jasniju geopolitičku viziju. Jedan od najvažnijih koraka u tom pravcu jeste nastavak procesa proširenja na zemlje Zapadni Balkan.
Proširenje Evropske unije ne treba posmatrati samo kao političku obavezu prema regionu, već kao stratešku investiciju u stabilnost evropskog kontinenta. Integracija zemalja Zapadnog Balkana može dati novi razvojni zamah EU, proširiti njeno tržište, ojačati političku stabilnost i doprinijeti njenom repozicioniranju u savremenim međunarodnim odnosima.
Ujedinjena Evropa mora ostati simbol kontinenta mira, stabilnosti i saradnje. Nakon vekova ratova i konflikata, evropski projekat pokazao je da je moguće izgraditi zajednicu država koje svoje razlike rešavaju dijalogom, kroz institucije i zajedničke vrednosti. Takav model regionalne integracije može biti inspiracija i drugim delovima sveta koji traže održive modele političke i ekonomske saradnje.
U tom širem geopolitičkom okviru posebno mesto zauzima Srbija. Zbog svog istorijskog iskustva, geografskog položaja i političke tradicije, Srbija je često predstavljala most između različitih civilizacijskih i političkih prostora.
Politika saradnje sa više globalnih centara moći – Evropom, Amerikom, Rusijom i Kinom – omogućava Srbiji da vodi uravnoteženu i pragmatičnu spoljnopolitičku strategiju. Takav pristup može doprineti stabilnosti Balkana i jačanju regionalne saradnje.
Balkan je istorijski bio prostor susreta civilizacija, ali i brojnih konflikata. Upravo zato je važno da region u budućnosti postane prostor ekonomskog povezivanja, infrastrukturnog razvoja i političkog dijaloga.
Istovremeno, geopolitički značaj Bliski istok ostaje izuzetno veliki. Energetski resursi, transportni koridori i političke tenzije čine ovaj region jednim od ključnih prostora globalne strategije velikih sila.
Posebno mesto u toj dinamici zauzima Iran, čija uloga u regionalnoj ravnoteži, energetskim tokovima i bezbednosnim pitanjima može značajno uticati na globalnu stabilnost.
Kontrola energetskih koridora, novih logističkih pravaca i digitalnih mreža postaje sve važniji element međunarodne konkurencije.
Ako posmatramo dugoročne trendove, sredinom XXI veka svet će najverovatnije biti oblikovan odnosima između nekoliko velikih centara moći. Najveći globalni uticaj imaće Sjedinjene Američke Države i Kina, dok će Evropska unija, Rusija i druge regionalne sile igrati značajnu ulogu u održavanju globalne ravnoteže.
U takvom svetu stabilnost neće zavisiti samo od moći pojedinih država, već i od njihove sposobnosti da pronađu ravnotežu između konkurencije i saradnje.
Kao što sam često naglašavao: „Velike sile grade istoriju svojom moći, ali stabilnost sveta uvek su čuvale ravnoteže između njih.“
Upravo u toj ravnoteži – između velikih sila, regionalnih integracija i ekonomskog razvoja – nalazi se ključ stabilnog i prosperitetnog XXI veka.
O autoru:
Bogoljub J. Karić, rođen 1954. godine u Peći/Peja, diplomirao je geografiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Zajedno sa porodicom osnovao je kompaniju „Braća Karić“ i tokom više od četiri decenije izgradio globalnu poslovnu imperiju u oblastima telekomunikacija, građevinarstva, finansija, obrazovanja, medija i trgovine. Karić je član Savetodavnog odbora IFIMES, predsednik međunarodnog komiteta „Nikola Tesla“, ekspert UN Programa za održivi razvoj, član UN Global Marketplace-a i programa AI for Good. Pionir kapitalizma u Jugoslaviji i Gorbačovskoj Rusiji, Karić je istovremeno vizionar, graditelj, filantrop i arhitekta novog ekonomskog svetskog poretka.
Članak predstavlja stav autora i ne odražava nužno zvanični stav IFIMES-a.
Ljubljana/Beograd, 14.mart 2026
[1] IFIMES - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sjedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni savetodavni status pri Ekonomsko-socijalnom veću ECOSOC/UN, New York, od 2018.godine i izdavač je međunarodne naučne revije „European Perspectives“, link: https://www.europeanperspectives.org/en
